Pročitaj vino, okusi istoriju
Share on FacebookPrint this pageEmail this to someone

Dobrodošli na naš sajt

VV_pecat_white_125
Vinarija Virtus

Osnovana je krajem 2010. godine i nalazi se na području Mlavskog rejona – Požarevačko vinogorje. Vinograde čini zemljišni kompleks od 27,5 hektara u mestu Viteževu između Žabara i Svilajnca, 15 kilometara od autoputa Beograd-Niš. Tokom 2011. i 2012. godine podigli smo zasade vinove loze na površini od 15 hektara i započeli faznu izgradnju kompleksa vinarije, od čega je danas završen veći deo tehnološkog i administrativnog objekta. Osnivače vinarije čini grupa dobrih prijatelja, entuzijasta, koje je okupila zajednička ljubav prema vinu i  ideja da samo timski rad daje dobre rezultate.

S ciljem dobijanja vrhunskih vina, uvezli smo sadnice iz Francuske i formirali zasade od sorti: Sauvignon Blanc, Pinot Grigio, Gewürztraminer, Pinot Noir, Cabernet Sauvignon, Marselan i Prokupac.

Fantastični geoklimatski uslovi ovog rejona omogućavaju gajenje vinove loze i danas, kao i  hiljadama godina pre, o čemu svedoče arheološka iskopavanja antičkih lokaliteta. Prisustvo vinove loze u Srbiji dokazano je i u fosilnim ostacima iz bronzanog doba.

Danas smo svedoci i učesnici novog talasa u proizvodnji vina. Oslanjajući se na našu istoriju i tradiciju, trudimo se da nastavimo nit u razvoju srpskog vinogradarstva. Nadamo se da ćemo proslaviti naša vina i van granica naše zemlje i uspeti da prenesemo deo njenog duha u kapima vina.

Sa našim sloganom “Pročitaj vino – okusi istoriju” hteli smo da podsetimo da je naša zemlja bila deo velike Dunavske civilizacije, tadašnjeg tehnološki najnaprednijeg društva na svetu, pre Starog Rima i Grčke, pre Mesopotamije. Dunavska  kultura nam je ostavila svedočanstva o korenima pismenosti – pismo ili simbole, koji datiraju mnogo pre klinastog pisma. Naša renomirana slikarka Isidora Ivanović je ove simbole i stilizovanu figuru iskoristila na našim etiketama sa željom da  zainteresuje ljubitelje vina da postanu i ljubitelji istorije. Najlepše što je preostalo iz tog doba su figurine koje su i inspirisale izgled naših vina i naš moto. One prikazuju likove sa velikim očima, što označava brigu i pažnju, i sve imaju raširene ruke kao simbol srdačnosti i dobrodošlice.

Istorija vinogradarstva

Vinova loza spada u red najstarijih i najznačajnijih poljoprivrednih kultura. Sami počeci njenog gajenja dosežu u neolit u doba prvih ljudskih naselja kada se počelo sa obradom zemljišta i privođenjem divljih biljaka kulturi. Istorijski podaci navode da je vinova loza odomaćena oko 3500-5000 godina pre naše ere. Sa prestankom nomadskog načina života u naseljenim mestima ili u njihovoj neposrednoj blizini, ljudi su započeli gajenje vinove loze zbog njenih sočnih plodova i soka koji je ceđen iz bobica grozdova i koji je bio svojevrstan vid ishrane.

Uzgoj vinove loze i istorija starih civilizacija su u tesnoj i neraskidivoj vezi. Narodi starih civilizacija su pozdravljali grožđe i vino kao „dar bogova“ čime ono poprima mistični značaj. Egipćani su vino prihvatili kao dar Ozirisa. Grci su za vino bili zahvalni Dionisu (bogu vina i igre), Rimljani Bahusu. Vremenom vino postaje piće aristokrata. Organizuju se festivali u čast vina, a stanje opijenosti se smatralo rezultatom posedovanja božanskih svojstava i sposobnosti proricanja budućnosti. Sa druge strane, postojalo je verovanje da vino približava ljude istini, odakle potiče staro rimski slogan In vino veritas- „U vinu je istina“.

U hrišćanskoj religiji vino zauzima značajno mesto. U prvoj knjizi Mojsijevoj zapisano je da posle potopa Noe zasniva vinograde i spravlja vino. Značaj vina se ogleda i kroz sakramentalne-evharistijske svrhe (pričest).

Za podizanje prvih zasada vinograda kod nas zaslužni su Tračani koji su preneli vinovu lozu iz Male Azije na Balkansko polostrvo u predeo reke Marice.Takođe su i Rimljani podizali velike zasade vinove loze ne obroncima Fruške gore. Prvi pisani dokazi o gajenju vinove loze potiču još iz perioda Rimskog carstva, pa počev od Ilira, Tračana, Kelta, preko Starih Grka, Rimljana, Starih Slovena.

U toku svog civilizacijskog razvoja čovek je sa sve većom potrebom za vinovom lozom i njenim proizvodima prilagođavao sebi njeno gajenje. Trend starog evropskog vinogradarstva ogledao se u tome da su se vinogradi zasnivali putem reznica ili korenjaka (prporaka) tj. bez kalemljenja i bez ikakve specijalne pripreme zemljišta što se svakako odrazilo na prinos i kvalitet grožđa. Gustina sadnje sa razmacima od 0,4 do 1 metra, gustim sklopom biljaka (15,000/hektru), gajenje uz kolac, niska stabla do 30 centimetara, ručna ampelotehnika i dr. opredeljivali su način rezidbe čime rodnost sorte nije mogla da dođe do izražaja.

Na ovakav način vinova loza se gajila kroz vekove nesmetano da bi se sa pojavom pepelnice 1845., plamenjače 1873. i filoksere 1864. godine moralo preći na nov koncept uzgoja vinove loze. Smatra se da je pojava filoksere 1864. godine bila prekretnica između starog i novog načina vinogradarenja. Procenjeno je da je u periodu od 40-60 godina pod naletom filoksere uništeno preko pet miliona hektara vinograda širom Evrope.

U srednjevekovnoj Srbiji pa sve do dolaska Turaka na balkan vinova loza je bila jedna od centralnih i veoma bitnih kultura za Srbe. O tome svedoči i podatak da se porez nekada plaćao krčagom vina. Sa 500 – godišnjom vladavinom Turaka nad nama dolazi do unazađivanja vinogradarstva i do nepovratnog gubitka mnogobrojnih autohtonih vinskih sorti pošto je islam kao religija zabranjivao upotrebu vina. Uništavanje vinograda je nastavljeno pod naletom filoksere i gljivičnih bolesti u drugoj polovini 19-og veka. Na obnovi srpskog vinogradarstva započelo se tokom prve polovine 20-og veka. Najveće površine obnovljene su za vreme Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca da bi obnova doživela ponovnu stagnaciju za vreme minulih ratova.

Do pre 15-20 godina vinogradarstvo je bila veoma značajna grana poljoprivredne proizvodnje u našoj zemlji. Međutim, usled raznih političkih, ratnih i drugih dešavanja na prostoru SRJ i bivše SFRJ, kao i međunarodne izolacije naše zemlje, te smanjenoj mogućnosti plasmana grožđa i proizvoda od grožđa na domaće i inostrano tržište, došlo je do značajnog smanjenja površina pod vinogradima. Onaj deo stanovništva i privrednih organizacija koji su se bavili gajenjem vinove loze, su iskrčili veći deo zasada tog tipa i usled napred nabrojanih razloga se preorjentisali na gajenje uglavnom jabučastog i jagodastog voća (jabuka, kruška, jagoda, kupina, malina). To su bili proizvodi od strateškog značaja za našu zemlju, jer su plodovi ovih voćnih vrsta bili izuzeti iz sankcija međunarodne zajednice te su se mogli izvoziti na strana tržišta.

Promenama koje su nastupile u našem društvu ponovo je aktuelizovana potreba za obnovom vinogradarstva u Srbiji. To se posebno odnosi na Šumadijsko-velikomoravski rejon, odnosno Oreovačko vinogorje u kojem vladaju povoljni uslovi za gajenje vinove loze i u kojem se loza gaji od davnina. Postoje brojni istorijski zapisi o gajenju vinove loze u ovim krajevima. Poseban doprinos razvoju vinogradarstva ovih krajeva dao je rimski imperator car Probus (232-282 p.n.e.) koji je posle dvovekovne zabrane gajenja vinove loze (car Domicijan zabranio gajenje loze po provincijama) obnovio vinogradarstvo celog Balkana. Tokom vladavine turaka i u periodu filokserne krize, vinogradarstvo na ovim prostorima je bilo desetkovano, da bi nakon tih padova ponovo bilo obnavljano i razvijano.

Pored značaja koji proističe iz velike uloge koju grožđe i prerađevine od grožđa imaju u ishrani stanovništva – kao biološki vredna i zdrava hrana za čoveka, početak obnove vinogradarstva ovog kraja podstaćiće, nesumnjivo, i podizanje novih savremenih zasada na imanjima poljoprivrednih proizvođača sa područja opština Krnjevo, Žabari, Petrovac na Mlavi, Svilajnac, i dr.

Klimatske karakteristike lokaliteta

Životna aktivnost biljaka odvija se pod uticajem spoljašnje sredine, pod kojom se podrazumevaju vreme i klima, zemljište, geološka podloga i biljni i životinjski organizmi. Ekološki faktori su u prirodi dinamični, promenljivi, uzajamno povezani i deluju na biljni organizam kao kompleks faktora. Normalan razvoj vinove loze je direktno uslovljen ovim faktorima. U ovom poglavlju će se razmotriti delovanje najvažnijih meteoroloških elemenata na porast i razviće vinove loze, prinos i kvalitet grožđa. Na osnovu meteoroloških podataka iz stanice u Smederevskoj Palanci, može se dati ocena pogodnosti klimatskih uslova uspevanja planiranih sorti vinove loze.

Temperaturni uslovi

Toplota je jedan od osnovnih faktora spoljne sredine od koje zavisi porast i razviće biljaka. Kod većine biljaka, pa i vinove loze, životni procesi se intenziviraju sa povećanjem temperature. Uticaj temperature na intenzitet fizioloških procesa u biljkama, kao što su fotosinteza, disanje, transpiracija, adsorpcija hranljivih materija i drugi, je veoma izražen. Samim tim što ima veliki uticaj na fiziološke procese u biljci, temperatura vazduha utiče i na tempo razvića biljaka. Trajanje pojedinih fenofaza i vegetacionog perioda zavisi od temperature vazduha – što je viša temperatura to su kraći fenofazni periodi, a razviće biljaka se brže odvija i obrnuto.

Po podacima meteorološke stanice Republičkog hidrometeorološkog zavoda (tabela 1), srednja godišnja temperatura vazduha na pomenutoj lokacijama iznosi 11,4°C. Najhladniji je mesec januar (0,2°C), a najtopliji su juli (21,6°C) i avgust (21,1°C). Srednje temperature vazduha za period vegetacije (april-oktobar) iznosi 17,01oC. Ovi parametri ukazuju da su uslovi u pogledu potreba vinove loze za toplotom izuzetno povoljni, ali treba uzeti u obzir da ovi podaci, verovatno, nisu na svim parcelama, i na svim delovima jedne iste parcele, isti. Na višim položajima ove vrednosti su nešto niže (oko 1°C), ali i tako smanjene vrednosti su unutar optimalnog opsega za vinovu lozu.

Tabela 1. Srednje mesečne temperature vazduha u °C

Imajući u vidu nadmorsku visinu i reljef ovog potesa, na ovom području nema izuzetno jakih zimskih mrazeva od kojih bi mogla vinova loza da strada. Mraznih dana sa minimalnim temperaturama nižim od -10oC za višegodišnji prosek od 1949-2009 godina, ima u proseku 3 (1 u januaru, 2 u februaru). Apsolutni minimum iznosi -12,8oC (februar 1956 god.), što s obzirom na retku pojavu ne predstavlja opasnost za gajenje vinove loze. Apsolutni maksimum zabeležen je avgusta 1992 godine (33,8oC), i u pregledu meteoroloških podataka za period 1949-2009 god., može se videti da se srednje vrednosti apsolutnog temperaturnog maksimuma kreću oko 28°C, dok srednje vrednosti apsolutnog temperaturnog minimuma kreću oko 14,7°S (tabela 2). Odgovarajućim agrotehničkim merama (duboko rigolovanje, kasnija redovna obrada uz blagovremeno uništavanje korova) doprineće se ublažavanju ograničenog uspeha u gajenju vinove loze, ukoliko se visoke temperature u julu i avgustu približe četrdesetom podeoku.

Tabela 2. Srednje minimalne i srednje maksimalne temperature vazduha za period 1949-2009

Padavine

Padavine su jedan od najvažnijih meteoroloških elemenata neophodnih za život biljaka. Pored snabdevanja vodom, padavine omogućavaju biljci i adsorpciju hranljivih mineralnih materija i njihov transport od korena preko stabla ka listovima. Takođe, delovanje fermenata i međusobne hemijske reakcije između pojedinih supstanci u biljci nisu moguće bez prisustva vode. Za procenu obezbeđenosti vinove loze vodom nije dovoljno znati samo ukupnu godišnju količinu padavina, već i njihov raspored u toku vegetacionog perioda, odnosno količinu i karakter padavina u pojedinim periodima rasta i razvića.

Tabela 3. Prosečna količina padavina (u mm) i čestina grada (1949-2009)

Od čestine strujanja vazdušnih masa zavisi režim padavina, kako u pogledu sume padavina, tako i u pogledu njihovog rasporeda tokom godine. Iz podataka o pluviometrijskim karakteristikama lokaliteta, može se konstatovati da je prolećni maksimum padavina pomeren prema letnjim mesecima (maj – 71 mm, jun – 90,5 mm, jul – 65,2 mm). Jesenji maksimum je pomeren prema zimskim mesecima – najviše padavina ima u novembru (50,4 mm) i decembru (57,1 mm). Prosečna godišnja visina padavina za period 1949-2009 iznosila je 637,6 mm. Ovakav raspored padavina je povoljan sa stanovišta visine i kvaliteta prinosa grožđa, ali usled povoljnih temperaturnih uslova u toku vegetacije, moguće su pojave izazivača bolesti vinove loze (plamenjača, pepelnica). Otuda se ponovo ističe značaj obrade zemljišta i suzbijanja korovske flore u vinogradima. Grad se u proseku javlja vrlo retko. Prosek čestine pojave grada za period 1949-2009 iznosi 0,98 (tabela 3).

Uslovi osunčavanja

Životna aktivnost biljaka zavisi od intenziteta sunčevog zračenja, naročito od intenziteta fotosintetski aktivnog zračenja vidljivog dela spektra. Poznato je da fotosinteza počinje pri vrlo niskom intenzitetu sunčevog zračenja, ali se pri tome stvorene količine organske materije troše u procesu respiracije. Intenzitet zračenja pri kome nastaje ravnoteža između organske materije stvorene fotosintezom i utrošene respiracijom, naziva se kompenzaciona tačka. Kod heliofita, kojima pripada i vinova loza, ona iznosi 0.02-0.03 cal/cm2. Nedovoljan intenzitet zračenja nepovoljno utiče na proces fotosinteze i opšte stanje biljaka. Pri nedostatku svetlosti povećava se porast lastara na račun lišća, biljka se izdužuje, a korenov sistem se slabo razvija. Ovo se u vinogradu može desiti usled samozasenjivanja čokota ili u toku oblačnih dana, kada biljkama stoji na raspolaganju samo difuzna svetlost. Intenzitet sunčevog zračenja utiče i na kvalitet grožđa, naročito preko količine šećera u grožđu.

Karakteristike vazdušnih strujanja

Vetar, kao meteorološka pojava, u vinogradarskoj proizvodnji ima veliki značaj, kako zbog korisnog tako i zbog štetnog dejstva. Pozitivna uloga vetra se ogleda u tome što je vetar manje jačine veoma koristan u vreme cvetanja vinove loze, jer omogućava oprašivanje ove anemofilne biljke, olakšavajući kretanje polena iz prašnika na žig tučka. Utvrđeno je da su najpovoljniji uslovi oprašivanja pri brzini vetra 2-3 m/sec, dok se pri većim brzinama, usled odnošenja polena, oprašivanje smanjuje. S proleća, posle topljenja snega, vetar povećava isparavanje, tako da suvišna voda ispari i stvore se povoljni uslovi za prolećnu obradu zemljišta. Slab vetar povećava količinu rose, donoseći nove količine vodene pare, dok jak vetar sprečava nastajanje rose. Jaki vetrovi mogu naneti velike štete u toku vegetacije lomeći lastare vinove loze, a suvi vetrovi nanose štetu u svim fazama rastenja i razvića čokota. Praćeni visokom temperaturom i niskom vlažnošću vazduha, ovi isušujući vetrovi, čak i pri brzini od 3 m/sec povećavaju isparavanje za dva do tri puta. U vreme cvetanja, zbog dejstva suvih vetrova, nastaje sušenje žiga, čime se onemogućava oplodnja, što znatno utiče na prinos.

Vina Vinarije Virtus

sauvignon blanc-slovo1Virtus

Sauvignon Blanc

Sauvignon Blanc se smatra aristokratskim klasikom među belim vinima. Kao i svaka velika sorta vinograda, Sauvignon Blanc je “dete” zemlje na kojoj raste. Njegova aromatika je sa neobično jakom sortnom notom koja se menja u zavisnosti od regiona u kome raste.

Karakter
U Virtusovom vinu Sauvignon Blanc, dominira aroma cveta zove, dinje, koje dopunjavaju diskretne mineralne note, tonovi pokošene trave, i začinskog bilja: bosiljka, korijandera, tj. peršuna, vlašca, mirođije, majorana, ruzmarina, žalfije, timijana, mente i koprive. Prepoznatljivog je bukea, izuzetne svežine i lakoće, sa dobro izbalansiranim kiselinama i alkoholom. Vino je suvo, svetložute boje sa zelenkastim odsjajem, kristalne bistrine, na ukusu puno, sveže i hrskavo. Bogatstvu i punoći ovog vina sa diskretnim tonovima vanile, koja dodatno oplemenjuje aromatski kompleks, doprinosi to što je jedan deo fermentisao i odležavao u baricima i bačvama od francuskog hrasta.

Kulinarski savet uz Sauvignon Blanc
Belo meso uključujući ćuretinu, svinjski file, jela od morske i rečne ribe, rakovi, školjke, škampi i jastog. Sirevi – meki, slani i nakiseli. Povrće i vegetarijanska hrana – sote od zelenog povrća, salata od krastavca sa jogurtom i mirođijom, testenine sa tikvicama, bešamel sosom, parmezanom i pečurkama.

Temperatura serviranja
9-12 °C

SAUVIGNON BLANC 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
14409177_10157540561785341_50179893_n

Berba 2014: Zlatna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2016

fred perry_srebro

berba 2014: Srebrna nagrada 
Takmičenje za najbolja srpska vina
SRPSKO VINO 2015

pinot grigio_slovo1Virtus

Pinot Grigio

Pinot Grigio je simbol leta i ukusne hrane, jednostavnih prirodnih proizvoda. Sorta Pinot Grigio kao i Pinot Blanc su dva varijeteta nastala mutacijom plemenitog Pinot Noire. Uspešno se uzgaja kako na prostorima prohladnog brdovitog Oregona, tako i na Siciliji. U Alzasu, Pinot Gris kako ga tamo zovu, daje bogata, mirisna bela vina s notom oraha, dima, začina, a ponekad i meda. Ova sorta kod nas je poznata kao sivi burgundac.

Karakter
Pinot Grigio Vinarije Virtus je vino slamnato žute boje sa bakarnim nijansama što ukazuje na prirodan proces proizvodnje belog vina od smeđe-crvenog grožđa i već pri prvom susretu uočava se ekstraktivnost i izuzetna kompleksnost ovog vina. Proizvodi se i čuva u inox sudovima (90%) i barik buradima od francuskog hrasta (10%) i na taj način se održava njegova svežina i aroma tropskog voća, zrelih krušaka, ananas dinja, jabuka i belih nektarina. Oplemenjeno hrastom na ukusu je bogato i puno, pomalo kremasto i puterasto i ispunjava čaše aromom meda i slatke urme, ali i dalje u prvom planu ostaje voćnost. Sve ovo, dobro izbalansirano, doprinosi komleksnosti i neponovljivosti ovog vina, koje je obavezni deo letnjeg obroka na svežem vazduhu.

Kulinarski savet uz Pinot Grigio
Mediteranska kuhinja, riblji specijaliteti, paste, rižoto sa morskim plodovima.

Temperatura serviranja
9-12 °C

PINOT GRIGIO 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
AWC_120705_Medaillen_Final_neuesA

Berba 2016: Srebrna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2017

14459722_10157549556025341_1421805353_n

Berba 2014: Bronzana medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2016

srebro

Berba 2014: Srebrna medalja
The Balkans International wine competition
Sofija 2016

Virtus

Gewürztraminer

Sorta Gewürztraminer je  jedna od 18 plemenitih vinskih sorti, često nazivan i “odrasli” Muscat. Prefiks “gewürz” u prevodu “začinjeni” odnosi se na aromatiku ove sorte koja potiče iz Severne Italije (nekada Južni Tirol). Vino mirisno, cvetno, nalik najfinijem lokumu, pre svega zbog izražajnih nota ružinih latica, a potom neobično uljane strukture.

Karakter
Virtusov Gewürztraminer je iznenadjujuće suvo vinoali zbog intenzivne arome, povećanog sadržaja alkohola i nešto manjeg sadržaja ukupnih kiselina, deluje slađe nego što zapravo jeste. Najkarakterističniji miris Gewürztraminera je aroma ličija, ratluka od ruže, dok se istovremeno mogu prepoznati arome crvenog grejpfruta, đumbira, ananasa i upaljenog tamjana. Prefinjenog i umereno punog tela, ovo vino, dobro ohladjeno predstavlja pravi užitak i u toplim letnjim danima.

Kulinarski savet uz Gewürztraminer
Guščija pašteta, pršut, dimljena pastrmka ili haringa, pileća salata, tvrdi kravlji i ovčiji sirevi, sveže voće.

Temperatura serviranja
6-9 °C

GEWURZTRAMINER 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
download

Berba 2014: Bronzana medalja
DECANTER
London 2016

AWC_120705_Medaillen_Final_neuesA

Berba 2016: Zlatna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2017

srebro

Berba 2014: Srebrna medalja
The Balkans International wine competition
Sofija 2016

rose_slovo1Virtus

Rose

Rose i ružičasta vina nisu popularna kao bela ili crvena, verovatno zbog nedovoljnih informacija o njima. Poznavaoci ovog blagorodnog, prirodnog vina, nikada ne umanjuju njegovu vrednost, kako zbog kompleksne tehnologije proizvodnje, tako i zbog predivnog ukusa i bogatstva antioksidantima koji pomažu u očuvanju mladosti.

Rose je vino koje se s pravom vezuje za leto i velike vrućine zato što se može jako ohladiti bez straha da će da izgubi “u telu”. Rose se dobro slaže sa različitom hranom. Zbog te svoje osobine, mnogi se prema njemu odnose sa izvesnim nepoverenjem. Ali, u poslednjih deset godina vinari se uspešno bore sa takvom reputacijom Rozea, tako da danas rastuća popularnost ovog vina nikog ne čudi.

Karakter
Svetlo roze boje ruže, sa crvenkastim odsjajima koje je u isto vreme kristalno bistro, čini da je Virtus Rose ponos Vinarije Virtus i njeno pravo umetničko delo. Virtusov Rose je intenzivnog mirisa crvenog bobičastog voća, maline i crvene ribizle koje potiče od Prokupca i začinskog mirisa za šta je zaslužan Cabernet Sauvignon. U ukusu preovlađuje voćnost i svežina, sa malo zaostalog šećera, što stvara pravu harmoniju ukusa ovog vina.

Sorte
Prokupac 70%, Cabernet Sauvignon 30%

Kulinarski savet uz Rose
Plodovi mora, piletina sa roštilja, lake zakuske.

Temperatura serviranja
8-10 °C

ROSE 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
14445473_10157549556045341_1058148697_n

Berba 2014: Srebrna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2016

fred perry_srebro

berba 2014: Srebrna nagrada 
Takmičenje za najbolja srpska vina
SRPSKO VINO 2015

prokupac-slovo1Virtus

Prokupac

Prokupac je stara srpska autohtona sorta, specifična za naš region. Mnogi vinari, verni srpskoj tradiciji, obnavljaju ovu sortu i time doprinose izgradnji i razvoju domaćeg vinskog identiteta.

Karakter
Prokupac Vinarije Virtus je vino zagasito crvene boje, zrelog mirisa crvenog voća, sa aromama likera od višnje i kakaa koje dopunjuju karakteristične mineralne note. Na ukusu je voćno, mekano, sa izraženim slatkim taninima, dobro uklopljenim u njegovu elegantnu i uravnoteženu strukturu, a sazrevanje jednog dela ovog vina u hrastovim baricima doprinelo je njegovoj produženoj završnici.

Fermentacija i odležavanje
Fermentisalo u velikoj drvenoj bačvi od hrasta, a odnegovano jednim delom u inoxu, a drugim u baricima francuskog hrasta.

Kulinarski savet uz Prokupac
Crvena mesa, jela od divljači, jagnjeće pečenje.

Temperatura serviranja
16-18 °C

PROKUPAC 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
AWC_120705_Medaillen_Final_neuesA

Berba 2014: Srebrna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2017

14445473_10157549556045341_1058148697_n

Berba 2013: Srebrna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2016

fred perry_bronza

berba 2013: Bronzana nagrada 
Takmičenje za najbolja srpska vina
SRPSKO VINO 2015

marselan-slovo1Virtus

Marselan

Marselan je sorta koja se prvi put pojavila u Francuskoj 1961. godine, ukrštanjem sorti Cabernet Sauvignon i Grenache. Prvobitno se uzgajao u dolini Rone u Francuskoj, zatim u Švajcarskoj, Kaliforniji, Španiji. To je relativno nova sorta, vrlo interesantna zbog svoje intenzivne, guste, rubin crvene boje, veoma bogata voćno-cvetnim aromama junskih trešanja i bobičastog voća, sa elegantnim taninima koji su dobro ukomponovani u strukturu vina. Po stilu se nalazi između Kaberne Sovinjona i Granaža, iskazujući vrline obe sorte. Marselan ističe veselost i živahnost Granaža sa pridodatom strukturom i elegancijom Kabernea iz Bordoa.

Karakter
Marselan Vinarije Virtus, je intenzivne, rubin crvene boje, voćnog karaktera sa aromama zrele kupine, višnje, duvana i crne čokolade, sa dodatkom džema od crnog šumskog voća i primesama hrastovine. Na ukusu veoma ekstraktivno, kompleksno, elegantno, sa baršunastim taninima, fino izbalansirano. Sazrevanje jednog dela ovog vina u hrastovim baricima doprinelo je punoći tela i dugoj završnici. On u sebi čuva veliki potencijal koji se pažljivom degustacijom otkriva istinskim ljubiteljima vina.

Kulinarski savet uz Marselan
Biftek sa intenzivnim sosovima, teletina, jagnjeća plećka sa ruzmarinom i belim lukom, tvrdi sirevi.

Temperatura serviranja
16-18 °C

MARSELAN 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
DWWA-2017-BRONZE_large

Berba 2015: Bronzana medalja
DECANTER
London 2017

download-1

Berba 2014: Preporuka
DECANTER
London 2016

AWC_120705_Medaillen_Final_neuesA

Berba 2015: Srebrna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2017

14509204_10157572345985341_1442513604_n

Berba 2014: Srebrna medalja 
International wine Contest
Bukurest 2016

fred perry_zlato

berba 2013: Zlatna nagrada 
Takmičenje za najbolja srpska vina
SRPSKO VINO 2015

Virtus

CREDO crveni  

Plemenito crveno vino izrazitne punoće i mineralnosti nastalo kupažiranjem četiri  sorte iz Virtusovih vinograda: 30% Prokupca, 30% Marselan-a, 30% Cabernet Sauvignon-a i 10% Pinot Noir-a.

Karakter
Svaka od njih dala je poseban pečat ovom vinu. Prokupac je bio zadužen za lepršavost i mineralnost, Marselan za voćnost i punoću, Cabernet mu je dao strukturu i živahnost, a od Pinot Noir-a je nasledio svu prefinjenost koju sa sobom nosi ova sorta. Odležalo je 14 meseci u baricima 225 lit od francuskog i američkog hrasta.

Vino je intenzivne rubin crvene boje. Na mirisu raskošnih voćnih aroma, pomalo mineralno i začinsko, zaokruženo finim elementima hrastovine, vanile i duvanskog dima. Na ukusu izrazite punoće, sa zrelim taninima i sočnom završnicom koja dugo traje.

Kulinarski savet uz Virtus CREDO crveni
Crveno meso, pljeskavice od ovčijeg mesa, rebarca na kajmaku, kobasice od divljači, jagnjetina, kao i tvrdi kravlji ili ovčiji sirevi intenzivnog mirisa, kao i plavi sirevi i gorgonzola.

Temperatura serviranja
16-18 °C

CREDO RED 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
download (2)

Berba 2013: Srebrna medalja
DECANTER
London 2017

download

Berba 2013: Bronzana medalja
DECANTER
London 2016

14409177_10157540561785341_50179893_n

Berba 2015: Zlatna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2017

14409177_10157540561785341_50179893_n

Berba 2013: Zlatna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2016

fred perry_zlato

berba 2013: Zlatna nagrada 
Takmičenje za najbolja srpska vina
SRPSKO VINO 2015

Virtus

CREDO beli

Cuvee zlatno žute boje, umereno itenzivnog mirisa predstavlja kombinaciju  bogatstva  i  prefinjenosti. Tri plemenite vrste groždja Sauvignon Blanc, Pinot Grigio i Gewürztraminer, dala su tri plemenita vina koja su brižno negovana 9 meseci u bačvama od francuskog hrasta, da bi njihovim pažljivim kupažiranjem nastao Virtus CREDO beli.

Karakter
Tropske arome citrusnog karaktera samo su polovina priče, postoji još nešto u ovom belom vinu, zelene herbalne note, mirođije, pokošene trave, zrele kajsije, pečene jabuke začinjene muskatnim oraščićem, vanilom sa blagim nagoveštajem dima.

Na ukusu Virtus CREDO beli je mnogo bogatije od svakog pojedinačnog vina koje je učestvovalo u njegovom nastajanju, ostavljajući utisak “masnog” vina viskozne strukture sa blagom naznakom meda i duge završnice.

Fermentacija i odležavanje
100 % barici francuskog hrasta

Kulinarski savet uz Virtus CREDO beli
Ovo vino dobro se uparuje sa jelima sa maslacem ili kremom, pa ga treba probati sa dimljenim lososom ili kuvanim lososom sa kaparima u sosu od putera, telećim kotletima u sosu od vrganja, ražom u crnom sosu od putera, svinjskim fileom u sosu od jabuka, piletini u krem sosu od pečuraka, kao i tvrdim ovčijim i kravljim sirevima.

Temperatura serviranja
10-12 °C

CREDO BELI 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
DWWA-2017-BRONZE_large

Berba 2015: Bronzana medalja
DECANTER

London 2017

AWC_120705_Medaillen_Final_neuesA

Berba 2015: Zlatna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2017

14409177_10157540561785341_50179893_n

Berba 2014: Zlatna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2016

14509204_10157572345985341_1442513604_n

Berba 2014: Srebrna medalja 
International wine Contest
Bukurest 2016

Virtus

Pinot noir

Čuvena francuska sorta grožđa, zaštitini znak Burgundije, nosi sa sobom dugu tradiciju koja datira još iz 14. veka. Zahteva specifične uslove za uzgajane i posebnu pažnju u vinogradu kako bi dala vina vrhunskog kvaliteta,  ali i pored toga zauzela je mesto u mnogobrojnim vinogradima širom sveta.

Pinot Noir ili Crni burgundac kako je još poznat na našim prostorima, nežna je i veoma osetljiva sorta, koja zbog  svojih karakteristika predstavlja veliki izazov svakom vinaru prilikom spravljenja vina.

Vina od ove sorte su elegantna i prefinjena, i u zavisnosti od kvaliteta i regije iz koje dolaze mogu biti izuzetno skupocena.

Karakter

Virtusov Pinot Noir iz 2014. godine je kompleksno i bogato vino, duboke rubin crvene boje što i nije toliko karakteristično za samu sortu, ali brižljiv i marljiv rad zajedno sa karakterom podneblja  koji je pratio ovu sortu od vinograda do poslednjeg bureta dao je jedan nesvakidašnji  Pinot.

Ukoliko zavirite u čašu ovog plemenitog vina obasuće vas mirisi zrelih višanja i trešanja, kroz koje se prepliću crno šumsko voće, kakao i dim. U ustima slojevito ali elegantno, somotastih tanina i duge završnice. Vino je 20 meseci ležalo u novim francuskim baricima.

Kulinarski savet uz Virtus  Pinot noir

Ovo vino dobro će se sljubiti sa raličitim jelima počevši od specijaliteta od divljači, teletine i jagnjetine ispod sača kao i sa pačetinom ili ćuretinom prelivenom crvenim voćnim sosom.

Temperatura serviranja
16-18 °C

 

PINOT NOIR 2
tehnicki list_dugme_bela slova1
AWC_120705_Medaillen_Final_neuesA

Berba 2014: Srebrna medalja
International wine challenge
AWC Vienna 2017

Prodajna mesta i distribucija

u ovim finim lokalima
UGOSTITELJSKI OBJEKTI
-u Beogradu-

IGUANA, Karađorđeva 2-4, Beton Hala

COMUNALE, Karađorđeva 2-4, Beton Hala

DIJAGONALA, Skerlićeva 6

SUPER DELI, Topličin Venac 19

“1905” GEOZAVOD, Karađorđeva 48

MADERA, Bul. Kralja Aleksandra 43

GANDOLFINI, Kosančićev Venac 29

KRAN, Karađorđeva 2-4, Beton Hala

SMOKVICA MOLEROVA, Molerova 33

SMOKVICA KRALJA PETRA, Kralja Petra 73

SALON 5, Avijatičarski Trg 5, Zemun

ULTIMATUM, Patrijarha Varnave 22-24

TABOR, Bul. Kralja Aleksandra 348

GULI, Simina 41

KAFANICA, Kneza Višeslava 66a, Košutnjak

NIŠAVA, Alekse Bačvanskog 9

MALA SLAVIJA, Mekenzijeva bb

MALA FABRIKA UKUSA, Nebojšina 49a

AMBAR, Beton Hala

PANTA REI, Tadeuša Košćučka 63

BOTAKO, Alekse Šantića 8

KONTRA BAR, Stahinjica Bana 59

DIPLOMATIQUE, Birčaninova 44

ANDER, Pariska 1a

CENTRALA, Simina 8, Dorćol

DJURA BAR, Venizelisova 62

DRVO JAVOROVO, Knjeginje Zorke 3

POPARA, Knjeginje Ljubice 14

SONETO GARDOŠ, Gardoš, Zemun

RADISSON BLU HOTEL, Bulevar Vojvode Mišića 15

PASSENGERS BAR, Simina 5

KGB, Vlajkovićeva 28

TEATROTEKA, Gospodar Jevremova 19

LITTLE BAY, Dositejeva 9a

HOMA, Žorža Klemensoa 19

HOMA BISTRO, Nevesinjska 11

MIKAN, Maršala Birjuzova 14

 MALA SLAVIJA 2, Bulevar Vojvode Mišića

LE TENIZA, Resavska 23, u pasažu

MLADOST, Karadjordjeva 44

LUDOST, Karadjordjeva 44

RADOST, Karadjordjeva 44

GADOST, Karadjordjeva 44

KC GRAD, Savamala

MUHA BAR, Kralja Petra 18

BEER PONG BAR, Knez Mihailova  48

STANDARD, Gospodar Jevremova

STARA KOLIBA, Ušće bb

SRPSKA KUĆA VINA, Braničevska 1

MANUFAKTURA, Kralja Petra 13

BISTRO DU VIN, Strahinjića bana 13a

UGOSTITELJSKI OBJEKTI
-u Nišu-

JM IMPER, 7. Juli 22

NIŠLIJSKA MEHANA, Prvomajska 49

-u Novom Sadu-

PIKNIK, Ribarsko ostrvo bb

KAFEMAT, Sutjeska 2, Spens

DREVNA, Podunavska 6

DIZNI PALAČINKARNICA, Bul. Cara Lazara 92

RESTORAN ZAK, Safarikova 6

RESTORAN QUORUM, Bul. Mihajla Pupina 9

CAFE CORSO, Zmaj Jovina 17

KUĆA VINA BOUQUET,  Dunavska 27

SKIPPER YACHTING CLUB, Ribarsko ostrvo

PROJEKT 72, Kosovska 15a

FISH I ZELENIŠ, Skerlićeva 2

RESTORAN FONTANA, Pašićeva 27

PLAVA FRAJLA, Sutjeska 2

SCARPETTA, Trg Neznanog junaka 6

VINOTEKE
-u Novom Sadu-

VINO I TAKO TO, Maksima Gorkog 17a

– in Zrenjanin –

BAŠTA MALA, Trg Slobode 3

Caffe FIRMA, Kralja Aleksandra I Karadjordjevića 17

KAFEMAT,Gimnazijska 12

RENESANSA,  Suboticka 10

VINYIL BASIC CAFFE, Kralja Petra I Karadjordjevića

-u Svilajncu-

GRAND, Djure Djakovića bb

MOCART, Trg Mare Resavkinje 2

-na Zlatiboru-

Hotel PALISAD, Naselje Jezero bb

VINOTEKE
-u Beogradu-

FINO VINO, Kralja Petra 91

WINE ART, Visnjićeva 7

WINE ARTBulevar Mihajla Pupina 16b

ABSOLUTE WINE, Mačvanska 15

MALA PRODAVNICA VINA, Vladetina 5

WONDERLAND, Svetog Save 25

DE VINOS, Kalenićeva 3

DUĆAN VINA TINTO, Lagumska 16

WINE AND PLEASURE, Bul. Oslobodjenja 117

GALERIJA 59, Trgovačka 5

CER PROMET, Bulevar K. Aleksandra 131

CER PROMET, Kapetan Mišina 30

VINOTEKA 22, Terazije 22

VINO I VINOGRADARSTVO, Ilije Garašanina 22

VINO I VINOGRADARSTVO, Zmaja od Noćaja 9

VINO I VINOGRADARSTVO, Molerova 45

SRPSKA KUĆA VINA – ENOTRIA, Antifašističke borbe 15

PIKANT MARKET, Maksima Gorkog 6

SIRQVINA, Tadeuša Košćuška 20

SUPER DONKEY, Krunska 26

 BISTRO DU VIN, Njegoševa 52

GASTRO DUĆAN, Svetozara Markovića 24

VINO I TAKO TO, Mileševska 20

VINO I TAKO TO, Njegoševa 40

DISTRIBUCIJA

FINO VINO
Beograd, Žorža Klemansoa 24
Tel: +381 11 2766176

Kontakt

Pišite nam

Vaše ime i prezime (obavezno)

Vaša email adresa (obavezno)

Naslov

Poruka

cokot_DSC4313

Dođite nam

Naša adresa je:
Viteževo bb, 12374 Žabari Srbija

GPS koordinate:
44°18’11.02″ N 21°15’39.76″ E
44.303061 N 21.261044 E

Telefon/fax:
+381 35 283 003

Mobilni telefon:
+381 63 201 259

Email adresa:
office@vinarijavirtus.rs

Share on FacebookPrint this pageEmail this to someone

Vinarija Virtus ©2015